102. generacija Gimazije "Uroš Predić" Pančevo

 

 

 

IV3

Tekstovi o Ivanki Barašević

Jedini greh Ivanke Barašević je to što nije pohađala sabor u Guči, odnosno nije marila za trubače. U Srbiji se masovno duva za neku od poznatih duvačkih bandi, tako da ostajanje po strani od ove plemenite aktivnosti neminovno izaziva sumnju i samim tim odgovarajuće konsekvence. Da je umela i htela da duva, kao što je red, od njenog samopregornog rada bilo bi kud i kamo više koristi ergo bi se neka od duvačkih skupina mogla pohvaliti kako ni Ivanke niti njene misije ne bilo da nije njih – duvača. Jer, duvači su u Srbiji sve i svja. Duva se na sve strane, pa svako ko bi želeo da bilo šta učini bili za sebe ili druge, mora da usta prisloni na odgovarajući pisak. Ko neće ili mu je, ne daj bože, gadno, neka ide- široko mu polje. Duvači su po definiciji krajnje tolerantne prirodne pojave. Oni nemaju ništa protiv ukoliko neko ne želi da duva sa baš sa njima nego se prikloni nekom drugom. Ali, da duva  - mora. Duvanje je u Srbiji način postojanja. Duvam – dakle jesam.

A da stvari sa Ivankom ne stoje baš najbolje, bilo je već poodavno jasno. Da li iko u zemlji duvača na brdovitom Balkanu može zamisliti osobu koja više od pola decenije  upravlja moćnom državnom institucijom, a da i dalje živi u roditeljskoj kući i na posao iz Starčeva (!!) dolazi  autobusom. Nema službeni automobil, nema vozača, nema čak ni sopstvena kola!! Da li je to uopšte normalno? I zar nije upravo to ključni dokaz da izbegavanje duvanja za duvačku bandu izaziva očigledne negativne posledice po mentalno zdravlje. Zato i nije čudo što joj na dva rešenja nedostaju dva potpisa. Zato i nije čudo da se narod NE žali na nju i njen rad. Duvači su navikli da narod pocupkuje, da diže ruke ka nebu, da UŽIVA (uživati je odskora ključni glagol u Srbiji, ali ovo je povod za neki drugi razgovor). Dakle, kod  duvača nema lale-mile: kao obaviš posao na šalteru, uzmeš svoj novac namenjen sopstvenom zdravlju, pa odeš kući. Ne, kod duvača mora da se igra, mora da se šeni, mora da se glavnom majstoru zalepi banknota na čelo. Tako nalažu duvački običaji, takav je adet u ovom vremenu sveopšteg karasevdaha, derta i uživancije.

dalje